Фасцинација музичким простор-временом: клавирска дела Бранке Поповић (Solitude – Self Reflections, Within a Dense Molecular Cloud и Од Рејлија до Мија)

Сажетак

Клавирска дела Бранке Поповић (1977) се издвајају као једна специфична и засебна целина, како у опусу саме композиторке, тако и у оквиру српске музике XXI века. Питање односа композиторке према музичком простор-времену, тој специфичној и дубоко скривеној структури музичког дела, која се ишчитава непосредно, током слушања и посредно, током анализе дела чини се круцијално значајним за разумевање и тумачење ауторкиних клавирских остварења. Под претпоставком да се композиторкин однос према музичком простор-времену превасходно одвија у сфери несвесног и интуитивног, потребно је и на основи интерпретативне музичке анализе приступити откривању тих скривених места која показују на који начин се музичко простор-време еманира, у овом случају, у клавирском писму Бранке Поповић. Приликом анализе, указује се на оне ауторкине композиционе поступке којима се на специфичан начин сапостављају и ‘регулишу’ различите музичке ‘димензије’, односно музичке компоненте и њихове елементе (пре свега ритам, тембр или боју, хармонију, мотивско/тематско структурирање и динамику) у обликовању музичког простор-времена.