Умерени модернизам као трећи пут у стваралаштву Алфреда Казеле

Сажетак

Деловање уметника везано je за друштво, политику и идеологију који јесу битни аспекти контекста у коме уметничко дело настаје. Вишеслојност односа уметности/музике и друштва/политике нарочито је могуће сагледати при разматрању неокласицизма, који је деценијама након Другог светског рата у литератури одређиван као стилски правац који је био у служби владајућих (тоталитарних) режима. Последично, аутори неокласичних дела критиковани су због повратка традицији и реду, а њихове композиције због редукције изражајних средстава. Међу њима, издваја се име италијанског композитора Алфреда Казеле, чије је стваралаштво оспоравано због наводног сагласја са естетским захтевима фашистичког режима. Полазећи од теорије да је неокласицизам стилски правац који припада модернизму, у раду ћу размотрити трећи стваралачки период Алфреда Казеле у контексту умереног модернизма, као трећи пут између захтева које је режим наметао и модернистичког израза који је био присутан у музичком језику у ранијим етапама његовог стваралаштва.