ИЗМЕЂУ ПЕВАЊА И УМИРАЊА: ПОЗИЦИЈА МУЗИКЕ У НАРАТИВНИМ СТРАТЕГИЈАМА ТЕАТАРСКОГ ДЕЛА „ПАКЛЕНА КОМЕДИЈА: ИСПОВЕСТИ СЕРИЈСКОГ УБИЦЕ”

Сажетак

Крећући се, жанровски и садржајно, у просторима „између”, режисер и драматург Михаел Штурмингер (Michael Sturminger), у сарадњи са диригентом Мартином Хаселбеком (Martin Haselböck) и глумцем Џоном Малковичем (John Malkovich), написао је интригантно уметничко дело под називом „Паклена комедија: Исповести серијског убице” (The Infernal Comedy: Confessions of a Serial Killer). Премијерно изведено 2009. године, ово остварење представља монодраму са музичким нумерама преузетим из већ постојећих оперских остварења. Реконтекстуализоване, оне постају интегрални део драме, добијајући различите драмске функције током трајања представе. Вокалне солисткиње (два сопрана) су присутне као извођачи на сцени, али и као глумци − заправо константно делујући у простору између реалности и фикције. Оне, у том смислу имају специфичне позиције унутар ове својеврсне уметничке игре значењским нивоима, али и плановима, тј. дивергентним регистрима говора. У раду ће бити анализиране управо ове разнолике димензије текста, као и − позиција и улога музике у драми; однос између наративних равни арија и драмског текста и драмски третман вокалних солисткиња, које су, у зависности од контекста, субјекти или објекти, пасивне или активне учеснице радње, заузимајући различита места унутар наративне структуре.