БАЛКАНСКА ХИМНА UNION IS STRENGTH КАЛМАНА РОТ-РОНАЈА НА МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ХАГУ (1899) У КОНТЕКСТУ ЕНГЛЕСКО-СРПСКИХ КУЛТУРНИХ И ПОЛИТИЧКИХ ВЕЗА

  • Маријана Кокановић Марковић Универзитет у Новом Саду, Академија уметности, Катедра за музикологију и етномузикологију
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##: https://doi.org/10.5937/newso2260199K
Кључне речи: Балканска химна, Калман Рот-Ронај, Елоди Л. Мијатовић, Чедомиљ Мијатовић, Велимир Вељковић, енглеско-српске културне и политичке везе

Сажетак

Мађарски виолиниста и композитор Калман Рот-Ронај, који је деловао у Лондону, компоновао је Балканску химну Union is Strength на стихове Елоди Л. Мијатовић, супруге дипломате, историчара и књижевника Чедомиља Мијатовића. Композиција je посвећена „балканским народима”, а објављена је у Лондону, где су супружници Мијатовић живели од 1889. године. Својом заједничком преводилачком и публицистичком делатношћу дали су значајан допринос посредовању између српске и енглеске културе. Чедомиљ Мијатовић је био присталица идеје „балканске федерације“, а његово мишљење подржавала је Елоди, што је евидентно и у стиховима Балканске химне Union is Strength, која је вероватно изведена у време одржавања Прве мировне конференције у Хагу (18. 5. – 29. 7. 1899), када су приређени бројни концерти за делегате у организацији Хашког градског већа и Société des Bains. Делагати Краљевине Србије били су Чедомиљ Мијатовић, др Војислав Вељковић и пуковник Александар Машин. Елоди Мијатовић је Војиславу Вељковићу у Хагу поклонила примерак Балканске химне Калмана Рот-Ронаја, упућујући му и честитке које су се несумњиво односиле на његов успешан говор на конференцији о чему сведочи и посвета на насловној страни композиције. Неколико месеци након завршетка конференције Калман Рот-Ронај је, у јануару 1900. године, у Београду одликован орденом св. Саве четвртог степена.  

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Маријана Кокановић Марковић je ванредни професор на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Дипломирала је (Музичка педагогија, Музикологија), магистрирала и докторирала (Музикологија) на Академији уметности у Новом Саду. Учествовала је на конференцијама у земљи и иностранству и објавила бројне студије, као и лексикографске чланке (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Grove Music Online, Österreichisches Musiklexikon).  Објавила је монографију Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку (2014), а са Ладом Дураковић књигу Franz Lehár kapelnik Carske i kraljevske mornarice u Puli (2020). Приредила је прву књигу Сабраних дела Корнелија Станковића Клавирска музика Корнелија Станковића (са Даницом Петровић, 2004) и Албум салонских игара за клавир Из новосадских салона (2010). Коаутор је антологије 19th-Century Salon Music from the Balkans (2020). Учествовала је на пројектима у земљи и иностранству. У фокусу њених научних интересовања је музика 19. века, а посебно популарни жанрови (салонска и војна музика, оперета) у српским, балканским и европским оквирима. Усавршавала се у Бечу и Лајпцигу.

Објављено
2023-01-13