Труба у женским рукама у савременој српској популарној музици

Случај трубачког оркестра „Данијела” из Ариља

Сажетак

Трубачки оркестар „Данијела” из Ариља је први ансамбл у Србији, чија је „прва труба” и вођа у сваком смислу Данијела Веселиновић (1993). Осим Данијеле, оркестар чине мушки чланови, који су Данијелина браћа, рођаци и колеге са факултета. Овакви оркестри (фамилијарног типа), у којима свирају и жене или у којима је жена вођа ансамбла, нису новина у свету, када се јављају још у 19. веку. У раду анализирам женско-мушки однос кроз теорију рода, који је медијски и на друге начине пропраћен. Kроз ову теорију, посматраћу виђење ближе и даље околине према Данијелином односу према труби као инструменту који се, и данас, у Србији сматра „мушким”, а на основу личног интервјуа обављеног са Данијелом Веселиновић. Овакво родно етикетирање трубе није необично, с обзиром на њену историјску позадину и улогу у друштву. Преко етномузиколошке компаративне анализе три нумере, покушаћу да закључим да ли је, у извођачком смислу, „копија“ мушких трубачких оркестара или оставља лични печат, као и да ли тај печат потиче из родних специфика или је, напросто, у питању утицај формалног музичког образовања који, у целини, трубачки оркестар „Данијела“ поседује.