Нови звук и наслућивање непредочиве стварности – Sequenza III Лучаја Берија

Сажетак

У овом раду је реч о томе како је композитор Лучано Берио (Luciano Berio) композицијом Sequenza III per voce femminile (1965/66) успео да, попут појединих авангардних сликара, нарочитим третманом уметничког – у овом случају музичког и вербалног – материјала, интуитивно крене у потрагу за оним што је стварност иза стварности. То је потрага за оним што слушаоцима, услед комплексног психолошког механизма људског организма, није предочиво, што је дубоко прекривено идеологијама, говорним језиком, уверењима, осећањима и слично, а што је, на пример, сликар Пит Мондријан (P. Mondrian) називао ‘узвишеном стварношћу’. У раду су коришћени натурализовани елементи психоаналитичке теорије, тако да је термин ‘стварност иза стварности’ или ‘узвишена стварност’, такође доведен у везу са психоаналитичким, Лакановим (J. Lacan) термином ‘Реалност’. Циљ је да се у раду покаже како уметношћу, у овом случају музичком уметношћу и то једним посебним музичким примером, могу да се досегну резултати до којих су покушали да допру и истраживачи из других дисциплина, уметничких или научних.