Транспозиција мита о Пановој фрули у Сатировој свирали Петра Коњовића: фантазијски и баладни пунктови

Сажетак

У раду се тумаче елементи фантазијског и баладног принципа у Сатировој свирали (1945) за соло флауту Петра Коњовића (1883–1970) из визуре ауторове поетике и музичких и
немузичких аналогија са Дебисијевом (Claude Debussy, 1862–1918) композицијом Сиринкс (1913). Аспекти фантазијског принципа уочавају се у подједнакој мери приликом сагледавања Сатирове свирале као засебне целине којом се омузикаљује мит о Пановој фрули, као и у контексту њене драматуршке позиције у петоставачној Концертној свити за дувачки квинтет, чији је средишњи став (Andante più sostenuto e molto rubato). Варијациони принцип, баладна ʻраспричаностʼ флаутске деонице, импровизациони карактер и rubato простори музичког тока Свирале еманирају ону Другу логику и „слободну игру” неодвојиву од фантазије, истовремено резонирајући и са митским наративом.