Као да је било некад. O композицији "…and I need a room to receive five thousand people with raised glasses… or …what a glorious day, the birds are singing ’halleluia’…" Ане Соколовић

Сажетак

У тексту се разматра остварење за велики камерни ансамбл …and I need a room… (2013) српско-канадске композиторке Ане Соколовић, које је инспирисано песмама београдске рок групе Екатарина Велика (ЕКВ). Посвећено екс-југословенској урбаној генерацији осамдесетих, ово остварење има јединствено место у ауторкином опусу по томе што, с једне стране, отвара свет сећања на сопствену младост, док, са друге стране, одашиље поруку о великом симболичком капиталу који носи музика ЕКВ-а и све оно што она за њу представља. Композиторкина егзистенцијална повезаност с музиком једног од најутицајнијих рок састава у бившој Југославији оставила је трагa у самом стваралачком поступку који актуализује принцип постмодернистичке игре, а чији је резултат заправо пражњење значења референтног материјала поступком који симулира рад у електронском медију.