Формирање теоријске базе за рад на једнакотерцним акордима у високошколској настави
Сажетак
Једнакотерцни акордски односи су ретки у оквиру хармонских следова и због специфичне звучности веома занимљиви за слушање и извођење. О њима се мало говори у музичко-теоријској литератури (у складу са скромном заступљеношћу у стваралаштву), а у литератури за солфеђо и методику наставе солфеђа се готово никако не спомињу. И поред тога, представљају значајан елемент музичког израза који је потребно проучити, теоријски поставити и увести у наставу солфеђа и хармоније у већој мери него што је до сада био случај. Стога, предмет овог рада чине управо једнакотерцни акорди (познати и као терцглајхери), а примењене су аналитичка и дескриптивна метода. У раду ће бити анализирана српска и светска наставна и теоријска литература како из области солфеђа и методике, тако из области хармоније, у којој је разматрана проблематика једнакотерцних акорада. Циљ овог рада је формирање теоријске базе за будуће проширење теоријско-аналитичких приступа и литературе за солфеђо, а који би били посвећени једнакотерцним акордским односима, посебно у светлу обогаћења когнитивно организованог музичког слуха студената.
Сва права задржана (c) 2024 Интернационални часопис за музику Нови звук
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.