Формирање теоријске базе за рад на једнакотерцним акордима у високошколској настави

  • Јелена Беочанин Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет Катедра за музичку теорију и педагогију
  • Марко Алексић University of Arts in Belgrade, Faculty of Music, Department of Music Theory
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##: https://doi.org/10.5937/newso2464063B
Кључне речи: једнакотерцни акорди, терцглајхери, солфеђо, хармонија, музички слух

Сажетак

Једнакотерцни акордски односи су ретки у оквиру хармонских следова и због специфичне звучности веома занимљиви за слушање и извођење. О њима се мало говори у музичко-теоријској литератури (у складу са скромном заступљеношћу у стваралаштву), а у литератури за солфеђо и методику наставе солфеђа се готово никако не спомињу. И поред тога, представљају значајан елемент музичког израза који је потребно проучити, теоријски поставити и увести у наставу солфеђа и хармоније у већој мери него што је до сада био случај. Стога, предмет овог рада чине управо једнакотерцни акорди (познати и као терцглајхери), а примењене су аналитичка и дескриптивна метода. У раду ће бити анализирана српска и светска наставна и теоријска литература како из области солфеђа и методике, тако из области хармоније, у којој је разматрана проблематика једнакотерцних акорада. Циљ овог рада је формирање теоријске базе за будуће проширење теоријско-аналитичких приступа и литературе за солфеђо, а који би били посвећени једнакотерцним акордским односима, посебно у светлу обогаћења когнитивно организованог музичког слуха студената.

Биографије аутора

##submission.authorWithAffiliation##

Др Јелена Беочанин (1976), ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (Србија), предаје Солфеђо и Методику наставе солфеђа од 2002. године. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Факултету музичке уметности у Београду. Наслов докторске дисертације је „Развој музичког слуха кроз дословни паралелизам у опажању и извођењу проширено-тоналне и атоналне музике српских композитора у оквиру програма наставе солфеђа“. Аутор је књиге Између грешке и инерције слуха у солфеђу (2008) и коаутор књиге Трогласни диктати I – практикум из солфеђа за студенте музике (2019). Такође је објавила низ радова у часописима и зборницима са конференција (укључујући текстове публиковане у иностранству: у Холандији, Пољској, Босни и Херцеговини, Црној Гори). Била је ментор двадесет дипломских и мастер радова, аутор акредитованих семинара, члан жирија на такмичењима из солфеђа, рецензент књига и научних радова, шеф Катедре за музичку теорију и педагогију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, члан комисија за избор наставника и сарадника, члан комисије за оцену испуњености услова за стицање доктората и научне заснованости теме једне докторске дисертације. Повремено се бави и новинарством. Њени радови из методике наставе солфеђа цитирани су у текстовима објављеним у Србији и у иностранству (Грчка, Холандија, Естонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора...).

##submission.authorWithAffiliation##

Др Марко Р. Алексић (1977) је доцент на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на студијском програму Музичке теорије. Докторирао је са дисертацијом под насловом „Улога хармоније у формирању мреже интерпретативних односа у немачкој опери и симфонијском лиду друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века”. На Фaкултeту музичкe умeтнoсти у Београду ради од 2001. гoдинe. Области његовог професионалног интересовања су музичка теорија и анализа, а посебно, хармонија, хармонска анализа, интерпретативна музичка анализа и анализа популарне музике. Излагао је своје радове на бројним домаћим и међународним научним скуповима (Београд, Крагујевац, Бања Лука). До сада је објавио преко 20 радова у домаћим и међународним зборницима радова и часописима. Био је стипендиста Фoндaциje зa рaзвoj нaучнoг и умeтничкoг пoдмлaткa Рeпубликe Србиje, као и Крaљeвскe Нoрвeшкe aмбaсaдe. У више наврата је био члан стручног жирија на такмичењима из области хармоније и музичких облика за ученике средњих школа. Био је уредник зборника радова студената и коуредник Збирке задатака и одабраних огледних решења из музичких облика и хармоније. Члан је Српског друштва за музичку теорију и Музиколошког друштва Србије.

Објављено
2025-01-18