СРПСКО ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ У АКАДЕМСКОМ ОКРУЖЕЊУ: ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ИЗВОЂАЧКЕ ПРАКСЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА НА ФАКУЛТЕТУ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
Сажетак
Циљ овог рада јесте да представи учење српског традиционалног певања на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду од 1998. године (када је ова пракса уведена) до данас. Током вишегодишњег рада српско традиционално певање је постало академска дисциплина са развијеним методама и принципима рада. Трансмисија знања се одвија у оквиру две активности при чему прва подразумева знање о основним карактеристикама певачке праксе (теоријско знање), док друга захтева познавање певања као вештине (практично знање). Ова два начина рада су испреплетена будући да је практично учење традиционалног певања без стицања теоријског знања готово немогуће. Поред разматрања начина на који се реализује настава певања, посебна пажња биће посвећена „телу које пева”, то јест телесном (соматском) памћењу као делу образовног процеса.
Институционализацијом и подучавањем академских музичара вештини традиционалног извођења обезбеђени су очување и континуитет раритетних техника и стилова певања као сегмент нематеријалног културног наслеђа Србије. Учећи српско традиционално певање на Факултету музичке уметности у Београду, студенти након школовања преносе стечено знање у оквирима формалног и неформалног образовања и на тај начин доприносе одрживости ове праксе.
Сва права задржана (c) 2023 Интернационални часопис за музику Нови звук

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.